Vreme je novac?

Ranije je po bontonu bilo ok dolaziti na sastanke u tačno zakazano vreme, jer se svako kašnjenje shvatalo kao nezainteresovanost ili nepoštovanje druge strane koja čeka. Danas se već drugačije odvijaju stvari.

Čitam neke tekstove koji kažu da je najkulturnije kasniti oko 5 minuta, čisto da drugoj strani staviš do znanja da si zaposlena, zauzeta osoba, i odmah pri tom namećeš stav da sa tobom nije lako, da zahtevaš poštovanje i naklon druge strane jer si se eto udostojio uopšte i pojaviti se. Time se navodno drugoj strani ovim postupkom objašnjava da je čekana osoba vredna čekanja, da ceni sebe, da je i u stisci vremena ipak eto, našla vremena i za tebe…

Ja nikako nisam pristalica ovakvih psiholoških igrica, i baš nasuprot tome osoba koja kasni a koju ja čekam mogu samo da smatram da se jedva i udostojila doći i da je nezainteresovana za mene. Postoje tu i mnogi drugi faktori koji mogu biti presudni, ali ako nije sprečena nekom tuđom krivicom ili višom silom, ipak je sve to odraz nezainteresovanosti.

U norveškom jeziku postoji više izraza koji označavaju reč „izvini“, u zavisnosti šta je to što zapravo želiš poručiti tim izvinjenjem. Reč „unnskyld“ (čita se- unšild) označava kad je neko direktno za nešto kriv, recimo gurne te slučajno, ili nagazi, pa fino kaže- unšild. Druga reč je „beklager“ (čita se isto tako, beklager) označava „izvini,ali nije do mene“. Kad ti na primer kasni autobus pa si zbog toga zakasnio.

Razmišljam da ove dve reči postoje u srpskom jeziku, niko ne bi koristio unšild, već beklager, jer uvek se nađe neko opravdanje za naše postupke. 

-Izvini (beklager) što sam ti stao na nogu, ti si kriv, zašto si baš tu stao.

-Izvini (beklager) što kasnim, maskara mi je presušila pa sam jedva ičšačkala nešto iz nje, nije do mene, do maskare je, pa je šminkanje potrajalo…

Takođe u norveškom jeziku postoji reč koja je u bukvalnom prevodu „stiska sa vremenom“- tidsklemma. To je ono kada juriš kao muva bez glave, sve se trudiš da postigneš pa nemaš vremena za sve što bi želeo. To je već neka definicija koju razumemo. Jedva čekam da uporedim ovu našu u odnosu na njihovu, pa da vidimo kakva je to norveška tidsklemma kada mesecima ne stižu da mi odobre papire. Zato sad mogu reći samo o ovoj našoj stisci sa vremenom.

Kažemo da nemamo vremena za druženja, radimo u sto smena, jurimo po decu u vrtiće, škole, vozamo ih na treninge, i sami idemo na treninge (ili kod kuće treniramo), obavljamo kupovine, plaćamo račune, kuvamo, spremamo, robujemo vremenu na sto načina… Ukratko- žalimo se svi da nemamo vremena.

A ako je istina da je vreme novac, onda iz te definicije proizilazi zaključak da nemamo ni novca.

Da li to znači da i onaj koji ima novca ima i vremena za sve što bi želeo, ili je definicija promašena?

vreme-je-novac

I dok se mi žalimo kako nemamo vremena, stranci koji posećuju našu zemlju govore kako nema boljeg provoda ni druženja nego kod nas. 

Kakva li je tek stiska sa vremenom kod njih,kada se mi ovoliko žalimo?

Imamo običaj govoriti deci dok se spremaju u školu „požuri, već je pola osam“, iako je 7.15h. Imamo se običaj spremati toliko dugo da se na mužu koji čeka u kolima već nahvata paučina od čekanja. Imamo se običaj nakačiti na komšijin wireless i satima surfovati netom i društvenim mrežama, ali ipak smo uvek u stisci sa vremenom, ipak stalno jurimo, žurimo, kasnimo, i ipak nije do nas, svi su krivi,samo ne mi sami.

Nema „unšild“, samo „beklager“. 

 

 

fotografije: google

Advertisements

2 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s