Na Balkanski način

Osnovna karakteristika nas Balkanaca je da smo znatiželjni, svestrani, guramo nos gde mu je mesto a i gde mu nije mesto. Nije nam bitno koju diplomu imamo i kakvo zvanje, jer spektar naših umeća u većini slučajeva prevazilazi naše obrazovanje.

Mi smo oni koji prvo popravljamo neku stvar, pa tek kad negde zapne (ili se pokvari) čitamo uputstvo. Mi gledamo kada nam majstor prvi put dođe u kuću da popravi veš mašinu kako on to radi, i uz obavezno nutkanje rakije i kafe prikupljamo u tajnosti informacije prikrivajući stvarnu nameru uz neobavezno čavrljanje tipa „Šta je, opet kaiš? Koji je proizvođač najbolji, čini mi se da je do kvaliteta? Gde može kvalitetno i jeftino da se nabavi?“. „Krademo“ zanat kako bismo sledeći put znali sami zameniti programator ili kaiš, pa da ga ne moramo ponovo zvati (i platiti).

Krečenje i fasada je u 99% slučajeva primer „uradi sam“. Nije mudrost postaviti ni stiropor izolaciju, ali naravno savet za početnike: uvek se kreće od zadnjeg dela kuće, gde ne prolazi mnogo ljudi, jer dok dođeš do frontalnog dela kuće usavršićeš svoj zanat.

Nemamo mnogo finansijskih mogućnosti da postavimo video-nadzor po svim ulicama. Ali zato su nam komšije u toj ulozi neprevaziđene. Znaju tačno kada si otvorio kapiju, u koliko sati ujutru si išao po hleb, i da li ti je dete prespavalo noć i u koje sitne sate su se mladi vratili kući. Taj projekat bi se mogao nazvati humanizovani video-nadzor, to je možda i budućnost tehnologije i u ekonomskom i ekološkom pogledu- ne košta mnogo,a ne zagađuje životnu sredinu.

Kada je kuvanje u pitanju, tu su žene sa Balkana No 1. Od ničega napraviti dobar ručak, pa još i za dva dana- tu bi i Gordon Remzi i Džejmi Oliver pozavideli. Kako napraviti odličan ručak od ostataka iz frižidera- ima barem pet stranica recepata na kulinarskim blogovima, u zimnici smo odgovorno tvrdim- neprevaziđeni. 

Stranci se oduševljavaju opuštenoj atmosferi i druželjubivosti našeg naroda, i uvek se rado vraćaju na ove prostore diveći se kako jedan tako skroman narod ima najposećenije festivale na svetu. Dobro poznati brendovi poput rakije i ajvara prva su asocijacija na naše podneblje. Kada švrljaš negde po inostranstvu i na njihovim tezgama ugledaš plazmu, smoki ili jaffa keks- kladim se da bi većina nas baš to izabrala usred različitih proizvoda. Nostaligija, ili tako nešto.

Ljudi lete na Mesec, XXI vek je, eno u Dubaiju prve leteće patrole policajaca- a mi se radujemo što se ponovo proizvodi jogurt u trouglastoj ambalaži. Niko ne može da razume kada te nešto vrati u detinjstvo, osim kada je sa ovih prostora.

Naše radne biografije kada bi čitao neki stranac pomislio bi da su ih pisali braća Grim zajedno,koliko irealno izgledaju. U jednom CV-ju može da stoji da si radio od automehaničara, preko pekara pa sve do poslovođe u nekom nabudženom preduzeću. Ono što je najgore, u većini slučajeva to i jeste tako. Fabrike su pune diplomiranih IT stručnjaka,lekara i profesora, a na vlasti ih ima i sa diplomom srednje stručne spreme. 

Zemlja u kojoj je sve moguće.

Ovo je zemlja u kojoj je nastao turbo-folk, zemlja rijaliti programa i jeftine propagande. Zemlja gde niko ne voli politiku, a svi opet vode neku svoju politiku. Zemlja gde su proseci plate među najnižima u regionu, ali se ipak koriste ajfoni i kupuju brendirane marke. Zemlja gde narod polako odlazi u potrazi za boljim uslovima života, ali uvek u sebi nosi taj balkanski gen koji ga tera da se probija i dokazuje, ne odustaje i na kraju uvek vraća svojim korenima. 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s