Kako (p)ostati normalan?

Svet u kom živimo postavio je neke određene norme ponašanja i sve u okviru tih normi podrazumeva se da je normalno. Ako iole izađeš iz tog rama „normalnosti“ ili si ekscentrik, ili genije ili- nenormalan. Sve zavisno od ugla posmatrača.

Odrediti neku osobinu značilo bi uporediti je sa nekom drugom, koja se smatra konstantom. A kako bismo znali šta je konstanta, kad svako ima svoje lično mišljenje o toj konstanti? Nekom je normalno recimo da obezbedi sredstva koja će mu omogućiti siguran krov nad glavom, dok neko drugi ta sredstva koristi za putovanja širom sveta. I u prvom i u drugom slučaju reč je o subjektivnim ostvarivanju želja i ciljeva, tako da je nemoguće reći da tu iko štrči i nije normalan. Reč je samo o ličnim privilegijama.

Ljudi su uvek te kriterijume postavljali na osnovu većine, držeći je kao konstantu na osnovu koje se upoređuju drugi. Posmatrajući kojim sad putem idemo i koliko se društvo tokom vremena menja, imamo više izbora, više tih konstanti ili grupacija koju bismo sebi postavili kao konstantu pravdajući se tako sebi da smo- normalni.

Kada celu tu priču o psihološkim definicijama zaboravimo, dođemo do poente da svaki čovek u stvari samo traži prihvatanje od strane drugih ljudi. Svima nam je jedini pravi cilj u životu biti srećan. 

Osim drugih ljudi postoje i drugi faktori koji utiču na sreću- razni životni problemi, novčane (ne)prilike, nezadovoljstvo poslom, planovi koji idu u neželjenom smeru, i još svašta nešto na šta se i ne može uticati. Jedino na šta možemo uticati je na- sebe.

I ptice na grani već znaju da je stres osnovni pokretač svih vrsta bolesti. A kada izgubimo zdravlje, izgubili smo već pola. Kada izgubimo nadu, izgubili smo sve. 

Kada bismo svesno mogli uticati na to da ne dozvolimo sebi da nas stres i nervoza nadvlada, već smo na pola puta da nešto i uradimo od života.

Poenta je da su okolnosti onakve kakve jesu, i nerviranjem ili ne-nerviranjem one ostaju-iste. U prvom slučaju utičemo nepovoljno na svoje zdravlje, u drugom- kada već ne možemo uticati na okolnosti, barem utičemo na to da sačuvamo sebe. Prilike se uvek menjaju i mogu krenuti na bolje, ali zdravlje koje se gubi nerviranjem, stresom i osećajem beznađa sigurno ne vode tim uzlaznim putem. 

Rođenjem nam je nametnuto da je nenormalno ne nervirati se kada nam u životu ne ide kako smo zamislili. Moje mišljenje je da je ovo najveći teret koji nam je dat da ga vučemo kroz život. Ponavljam da je brigom nemoguće uticati na spoljašnje faktore, a sasvim sigurno se utiče na zdravlje u negativnom smislu. Onaj koji se rešio da zbaci taj teret uverenja, spasio se. Težak je i mukotrpan proces odlučiti ne brinuti se, ali je moguć.

Ovaj način života sigurno ne spada pod današnjim normama normalnog, jer većina se brine i nervira, dok za ove druge postoji ona poznata „niti brige,niti pameti“. Znači da oni koji ne brinu nemaju pameti, po mišljenju većine. Kako pogrešno.

Briga=odgovornost=?

Ako se brinem, ja sam odgovorna osoba. Da li sam odgovorna ako se ne brinem što mi ne ide kako sam planirala, već razmišljam šta ću drugo pokušati uraditi? I da li sam ja odgovorna osoba ako samo sedim i brinem i čekam da se nešto desi?

Briga ≠odgovornost.

Prava odgovornost znači pokušati ponovo ako nije išlo prvi put, pronaći novi put ka rešenju problema, prihvatiti i one privremene dok ne naiđu bolje. A naići će, kad tad. Dobra rešenja uvek nađu pravi put ka pravoj osobi,onoj koja ih traži. 

Zbog ovakvog mog razmišljanja znam da spadam u manjinu,a samim tim pod definiciju sa početka ovog teksta ja nisam- normalna. A možda sam i ekscentrik, ili genije? Ili oni što nemaju pameti… Prošla sam onaj put gde sam se brinula, gubila zdravlje i živce što mi ne ide baš kako sam želela,iako sam učila mnogo i ulagala mnogo…ipak time ništa nisam uspela promeniti. Sad svesno biram ovaj drugi put gde briga nije jednaka odgovornosti, već je odgovornost ići dalje. Idem svesno i prihvatam i okolnosti koje mi donose mogućnosti koje su ispod mojih realnih očekivanja i želja, ali ipak ih prihvatam jer znam da je to siguran put koji vodi onom pravom,sigurnom rešenju.

Advertisements

1 Comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s